Ono što danas poznajemo kao Reiki, veštinu isceljivanja polaganjem ruku, putem univerzalne energije, bilo je poznato od davnina, o čemu svedoče budistički spisi. Nažalost, zbog prekinutog niza učeničkog nasleđa, sistem rada je bio izgubljen, sve do XIX veka.

Mikao Usui, lekar i budistički monah iz Kjotoa, posvetio je dvadeset godina svog života izučavanju budističkih sutri koje opisuju ovaj način lečenja. Na tu potragu inspirisala ga je ova rečenica iz Biblije, a pronašao je način isceljivanja koji je koristio Buda. Međutim, teorijsko znanje nije dovoljno. Tako je počela unutrašnja potraga Mikao Usuija.

Jednog dana, odlučio je da se popne na vrh planine Kurama, rešen da se preda: neće odustati dok ne spozna suštinu. Posle dvadeset jednog dana provedenog u potpunoj meditaciji, Usui je doživeo spontanu inicijaciju – praktičnu moć kanalisanja kosmičke energije. Naučio je i to kako da tome pouči druge, podešavajući frekvenciju i snagu njihove unutrašnje energije. To je bio početak modernog Reikija.